Jednog dana
Moj odnos sa tobom sadrži kolekciju rezervnih noževa u ćošku naših umova. Nekada ih koristim ja, nekada ti. Služimo se prema potrebi. Umesto reči. Reči su uvek previše kada ih su izrečene sa moje strane, uvek su suvišne, uvek su očajnički potezi, uvek su lošeg odabira u pogrešno vreme idu ka pogrešnom smeru i bez pravih direktnih i konkretnih smernica ja zalutam i ostanem ono što mi najbolje od ruke ide : ostavljen. Krišom moje reči dodju do izražaja samo kada ih ja u sebi izgovorim, tebi su blede, tebi su magla, tebi su pepeo, sneg, vetar, kiša, nikada sunce i nikada duga. Ti si znak pitanja i uzvika, tačka, apostrof, zarez, ali nikada reč zato nikada nemamo potpunu rečenicu, ni strofu, ni pasus, ni priču, ni bajku, ponekada ni fantaziju, možda ideju. Moja hrabrost i moja iskrenost. Loši prijatelji. Dovedu me često do mesta gde sam ranije bio. Nisu bili uspešna podrška ni u borbi sa tobom. Borba sa vetrenjačom. Na kraju je rezultat isti. Ja nosim krv na ru...